Učešće na javnim okupljanjima i protestima predstavlja jedno od osnovnih Ustavom zajamčenih prava svakog građanina Srbije – pravo na mirno okupljanje. Međutim, granica između ostvarivanja ovog prava i ulaska u zonu prekršajne ili krivične odgovornosti u praksi često biva zamagljena, naročito u trenucima povišenih tenzija. U ovom vodiču analizira se koja se krivična dela i prekršaji najčešće stavljaju na teret učesnicima protesta u Srbiji, kakva su vaša prava prilikom postupanja policije i kada je najbolje angažovati advokata za krivično pravo.
Ukoliko se vi ili član vaše porodice suočavate sa optužbama ili privođenjem tokom protesta, obezbedite stručnu odbranu od prvog trenutka.
Pravo na mirno okupljanje i njegove granice
Ustav Republike Srbije i Zakon o javnom okupljanju garantuju slobodu mirnog okupljanja. Ipak, ovo pravo nije neograničeno. Pravo na okupljanje može biti zabranjeno ili ograničeno iz brojnih razloga, među kojima su najčešći kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.
Drugim rečima, pre svega od policije i tumačenja „nadležnih“ organa kakav je karakter javnog skupa (protesta) zavisi da li će se određeno okupljanje smatrati zakonitim ili nezakonitim, odnosno kakav će tretman imati njegovi učesnici
Ono što počne kao miran protest u praksi može dovesti do privođenja ili pokretanja postupaka ukoliko dođe do:
- Blokade saobraćajnica,
- Sukoba sa pripadnicima policije,
- Oštećenja javne ili privatne imovine,
- Verbalnih ili fizičkih napada.
Najčešća krivična dela na protestima u Srbiji
Podaci iz domaće pravosudne prakse pokazuju da tužilaštva uz koordinaciju sa policijom nakon protesta najčešće pokreću postupke za sledeća krivična dela:
Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu (Čl. 344a KZ)
Za razliku od običnog nasilničkog ponašanja, ovo delo se specifično odnosi na krivično delo izvršeno na javnom skupu – protestu. Prema Zakonu o javnom okupljanju, okupljanjem se smatra okupljanje više od 20 lica. To je od značaja prilikom razmatranja da li su ostvarena obeležja ovog ili nekog drugog krivičnog dela, odnosno prekršaja propisanog Zakonom o javnom redu i miru.
- Šta obuhvata: Fizički napad, obračun sa učesnicima, vršenje nasilja, oštećenje imovine veće vrednosti, bacanje predmeta, pirotehničkih sredstava, eksplozivnih, zapaljivih i škodljivih supstanci što može izazvati telesne povrede ili ugroziti zdravlje učesnika javnog skupa, izazivanje nacionalne, rasne, verske ili druge mržnje ili netrpeljivosti usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima javnog skupa.
- Kazne: Zaprećene kazne su izuzetno stroge – od 1 do 5 godina zatvora i novčana kazna, a u težim oblicima ukoliko je delo izvršeno u grupi do 8 godina zatvora, tj. ukoliko je došlo do teških telesnih povreda i oštećenja imovine veće vrednosti do čak 12 godina zatvora.
Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti (Čl. 323 KZ)
Pripadnici policije na protestima imaju status službenih lica. Poseban problem u sudskoj praksi predstavlja što se od strane tužilaštva prilikom kvalifikacije krivičnog dela, praktično svi napadi na policajce nevezano od poslova koje obavljaju tretiraju kao napad na službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti. Napad na službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti je kvalifikovani oblik krivičnog dela za koji je propisana kazna zatvora do 8 godina, zbog čega se u slučaju osuđujuće presude čak ni uz pravila ublažavanja kazne ne može izreći uslovna osuda.
- Šta obuhvata: Napad na policajca, guranje, udaranje, gađanje predmetima ili pretnja napadom dok on obavlja službenu dužnost.
- Kazne: Od 1 do 5 godine zatvora za osnovni oblik, dok su za nanošenje lakih telesnih povreda policajcu ili pretnju oružjem propisane kazne do 8 godina zatvora, a za nanošenje teških telesnih povreda policajcu se može izreći do 12 godina zatvora.
U kontekstu trenutnih društvenih dešavanja, kada smo posredstvom medija i društvenih mreža mogli da vidimo da su se na protestima policijska ovlašćenja na upotrebu sile prilično primenjivala, važno je naglasiti da: Učinilac krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem policajca, može se osloboditi od kazne.
Ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti (Čl. 23 Zakona o javnom redu i miru)
Prilikom policijskih akcija na protestima, kada se utvrdi da je među učesnicima protesta bilo kršenja javnog reda i mira, tužilaštvo u pojedinim slučajevima primenjuje i Zakon o javnom redu i miru kojim je propisano posebno krivično delo.
Krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti je na prvi pogled po obeležjima tj. radnji izvršenja, slično krivičnom delu napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Međutim, ono što ih razdvaja jeste što su njegova obeležja ostvarena i u slučaju ukoliko postoji samo ometanje policijskog službenika, koje se može vršiti na različite načine i predstavlja faktičko pitanje koje se u svakom pojedinačnom slučaju mora posebno utvrđivati, a sudska praksa je pokazala da se pojam ometanja prilično ekstenzivno tumači.
Osim toga, u duhu Zakona o javnom redu i miru prihvatljivo bi bilo kao navedeno krivično delo kvalifikovati samo ono ometanje koje je u vezi sa obavljanjem policijskih poslova koji se odnose na održavanje javnog reda i mira. Međutim, iz stava Vrhovnog kasacionog suda izraženog u presudi KZZ 374/2026 od 02.04.2026. godine, proizilazi da zaštitni objekt predmetnog krivičnog dela nije samo javni red i mir, već normalno i redovno funkcionisanje nadležnih organa za održavanje javnog reda i mira (policija, komunalna policija, inspekcijski organi). Ukoliko bi se navedeno tumačenje prihvatilo i u drugim predmetima, u kojima su se postupci učesnika protesta kvalifikovali kao teže krivično delo – napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, moglo bi se zaključiti da su u mnogim slučajevima do sada izrečene kazne zatvora bile prestroge, odnosno da je od strane suda povređen krivični zakon.
Tako bi krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti postojalo i kada bi u konkretnom slučaju došlo do ometanja policijskih službenika prilikom preduzimanja radnji zaustavljanja i pregledanja lica, predmeta i saobraćajnih sredstava.
Na protestima je upravo slučaj da učesnici protesta faktički samo ometaju policijske službenike, pa bi zato bilo opravdano primeniti i blaže krivično delo, tj. kojim su propisane blaže kazne.
- Kazne: Od 6 meseci do 2 godine zatvora za osnovni oblik, dok su za pretnju upotrebom oružja, mašenje za oružje i nanošenje lakih telesnih povreda policajcu propisane kazne do 5 godina zatvora, pri čemu se za potezanje i upotrebu oružja te nanošenje teških telesnih povreda policajcu može izreći čak 12 godina zatvora.
Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja (Čl. 309 KZ)
Javna okupljanja i politički protesti često predstavljaju platformu za izražavanje radikalnih političkih ideja, oštru kritiku vlasti i zahteve za političkim promenama. Iako je politički govor u svakom demokratskom društvu zaštićen slobodom izražavanja, zakonodavac je postavio jasnu granicu, tj. pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka jeste krivično delo.
Međutim, u praksi se sve češće postavlja pitanje: da li se krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ređenja koristi isključivo za zaštitu ustavnog poretka ili i kao mehanizam za pritisak na političke neistomišljenike, aktiviste i građane?
Ovo delo je u ranijem zakonodavstvu bilo poznato kao neprijateljska propaganda. Izmenama zakona, težište je preusmereno sa proste “slobode misli” na element upotrebe sile i direktnog ugrožavanja ustavnog uređenja.
Praksa pokazuje da se pod lupu nadležnih organa neretko stavljaju i izjave koje su po svojoj prirodi figurativne, politički satirične, izrečene u afektu na društvenim mrežama, u okviru privatnih druženja, van javnih skupova i protesta. Da bi tužilaštvo dokazalo odgovornost po članu 309. KZ, mora dokazati sledeće elemente:
- Pozivanje ili podsticanje na upotrebu sile: Obična kritika vlasti, zahtev za ostavkom državnih funkcionera ili učešće na protestima nisu krivično delo. Neophodno je da postoji direktan poziv na primenu fizičke sile radi rušenja ustavnih institucija.
- Namera (Umišljaj za izvršenje krivičnog dela): Subjektivno obeležje dela zahteva jasnu nameru da se ugrozi ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili njegovi predstavnici.
- Ustavne kategorije: Promena ustavnog uređenja podrazumeva nasilno ukidanje Skupštine, Vlade ili promenu ustavnog poretka (npr. nasilno uspostavljanje drugog režima). Planovi ili pozivi na napade na objekte poput privatnih medija ili prostorija javnih servisa nisu ustavne kategorije u smislu člana 309. KZ, već eventualno druga krivična dela (npr. uništenje tuđe stvari ili nasilničko ponašanje).
Najčešći prekršaji na protestima u Srbiji
Razlika između prekršaja i krivičnog dela izvršenog na protestima manifestuje se u tome što su prekršaji propisani za nedozvoljena ponašanja pojedinaca koja podrazumevaju manji stepen društvene opasnosti i lakše posledice od izvršenja krivičnih dela, zbog čega su za izvršenje prekršaja propisane i blaže kazne koje izriče prekršajni sud.
Neprijavljivanje javnog skupa – protesta (Čl. 22 st. 1 tač. 2 Zakona o javnom okupljanju)
Organizatori protesta su dužni da prijave okupljanje MUP-u najkasnije 5 dana pre njegovog održavanja. Ako skup nije prijavljen, organizatoru preti novčana kazna. Važno je znati da učesnici neprijavljenog protesta samim prisustvom ne čine prekršaj, međutim policija može izdati naređenje o prekidu protesta i preduzeti zakonske i proporcionalne mere radi razilaska učesnika protesta i uspostavljanja javnog reda.
Važno je znati: Ne prijavljuju se spontani protesti, bez organizatora, kao neposredna reakcija na određeni događaj, nakon tog događaja, koji se održavaju na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, radi izražavanja mišljenja i stavova povodom nastalog događaja.
Ometanje saobraćaja i blokade puteva na protestima (Čl. 333 st. 1 tač. 51 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima)
Blokade saobraćajnica (mostova, autoputeva, raskrsnica) predstavljaju čest vid demonstracija. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima izričito zabranjuje kretanje i zadržavanje pešaka na kolovozu van obeleženih mesta ako se time ometa saobraćaj, za kršenje koje zabrane su predviđene novčane kazne. Samim tim, pogrešno je kvalifikovati blokade saobraćaja kao prekršaje iz Zakona o javnom redu i miru što se najčešće čini u praksi.
Napomena: U slučaju ozbiljnijeg ugrožavanja saobraćaja koji za posledicu ima da je na taj način doveden u opasnost život ili telo ljudi, tj. imovina većeg obima, postoji mogućnost i da se za tako ponašanje krivično odgovara zbog izvršenja krivičnog dela Ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom (Čl. 290 KZ).
Vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti (Čl. 22 Zakona o javnom redu i miru)
Vređanje policajca u vršenju službene dužnosti, koje se odnosi i na održavanje javnog reda i mira na protestima, predstavlja prekršaj za koji je propisana novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara ili kazna zatvora od 30 do 60 dana. Međutim, treba znati da građani koji učestvuju na protestima imaju pravo da iznesu svoje primedbe na račun postupanja policije i da se njihove primedbe evidentiraju.
Napomena: Poseban problem koji se javio na protestima bilo je odsustvo imena i prezimena policajaca na uniformama, što onemogućava utvrđivanje lične odgovornosti policijskih službenika u slučajevima prekoračenja ovlašćenja.
Narušavanje javnog reda i mira na protestima (Čl. 7, 8, i 9 Zakona o javnom redu i miru)
Već je rečeno da je protest zakonom zaštićen način izražavanja stavova. Međutim, važno je znati da su zakonom propisani brojni prekršaji zbog narušavanja javnog reda i mira i da od procene policije i (trebalo bi) prikupljenih dokaza zavisi da li će se protiv učesnika protesta podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Najčešći oblici kršenja javnog reda i mira na protestima su:
- Svađa, vika i buka na javnom mestu
- Nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje
- Vređanje, vršenje nasilja, pretnja ili tuča
Kazne za kršenje javnog reda i mira na protestima: U zavisnosti od vrste prekršaja i da li je u pitanju osnovni ili kvalifikovani (teži) oblik prekršaja, propisane su različite prekršajne sankcije od kojih se najčešće izriču novčane kazne, ponekad rad u javnom interesu i tek u najtežim slučajevima kazne zatvora.
Šta uraditi ako vas policija privede na protestu?
Ukoliko vas policija privede tokom ili nakon protesta, ključno je da znate svoja prava i obaveze kako ne biste pogoršali svoj položaj:
- Izbegavajte konflikt: Fizički i verbalni sukob sa pripadnicima policije može znatno pogoršati vaš pravni položaj.
- Pravo na obaveštenje: Policija je dužna da vam odmah saopšti razloge privođenja i lišenja slobode.
- Utvrđivanje vašeg identiteta: Blagovremeno davanje lične karte radi legitimacije, spasiće vas dodatnih problema.
- Utvrđivanje identiteta policajca: Imate pravo da tražite da vam se od strane policajca pokaže službena značka i legitimacija.
- Zapamtite detalje: Vreme, lokaciju i okolnosti pod kod kojima je došlo do privođenja.
- Dokazi: Razmislite o dokazima koji vam idu u korist i kako ih je najlakše obezbediti.
- Pravo na poziv: Imate pravo da o lišenju slobode obavestite člana porodice, blisko lice, advokata.
- Pravo na advokata (branioca): Ne morate davati nikakve izjave, niti potpisivati bilo kakvu dokumentaciju pre nego što se posavetujete sa advokatom.
- Lekarski pregled: Ukoliko je prema vama primenjena fizička sila ili su vam nanesene povrede, zahtevajte hitan pregled lekara.
Zadržavanje do 48 časova i određivanje pritvora
Krivično gonjenje zbog izvršenja krivičnih dela u vezi sa protestima, često podrazumeva da se u praksi neposredno nakon protesta lišavaju slobode lica za koja bi trebalo da postoje ozbiljni dokazi da su izvršila krivična dela za koje se terete. Lišenje slobode započinje zadržavanjem uhapšenih lica radi saslušanja u roku od 48 časova pred nadležnim javnim tužiocem i protiv rešenja o zadržavanju okrivljeni i njegov branilac imaju pravo da izjave žalbu.
Nakon saslušanja pred javnim tužiocem, praksa je pokazala da se u većini slučajeva kada su u pitanju krivična dela izvršena na protestima, od strane tužilaštva sudu podnosi predlog za određivanje pritvora, iako je pritvor samo jedna i to najteža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka.
Najčešći razlozi za određivanje pritvora zbog krivičnih dela izvršenih na protestima su:
- Uticaj na svedoke i saučesnike
- Ponavljanje krivičnog dela
- Uznemirenje javnosti
Strategija odbrane u ovoj ranoj fazi temelji se na analizi zakonitosti lišenja slobode i predlaganju alternativnih i blažih mera poput jemstva ili zabrane napuštanja stana (kućni pritvor), zbog čega su pravovremena pravna pomoć i prisustvo advokata od prvog trenutka privođenja ključni za sprečavanje procesnih zloupotreba i zaštitu ljudskih prava.
Pravna pomoć i odbrana u krivičnom postupku?
Krivični postupci proizašli iz događaja na protestima zahtevaju brzu, analitičnu i izuzetno pažljivu odbranu. Pogrešan korak na prvom saslušanju u policiji ili tužilaštvu može značajno otežati položaj okrivljenog u daljem toku postupka.
Ukoliko se vi ili član vaše porodice suočavate sa privođenjem, pozivom za saslušanje ili optužbama u vezi sa dešavanjima na protestima, najbolje je obratiti se advokatu za pravnu pomoć.
