Advokat za saobraćaj
Saobraćajne nesreće ili kolovijalno saobraćajke su nažalost u porastu u skoro svim delovima naše zemlje. Razlozi za to su brojni, ali kao jedni od ključnih faktora koji utiču na povećanje njihove učestalosti javljaju se nedovoljna izgradnja i neadekvatno održavanje putne infrastrukture i saobraćajne signalizacije, kao i neadekvatna obučenost i bezobziran odnos učesnika u saobraćaju prema drugim ljudima i tuđoj imovini.
Saobraćajne nezgode za one koji su u njima učestvovali predstavljaju traumatsko iskustvo koje se može iskazati u povredama koje su zadobili, šteti koju su pretrpeli, sudskim postupcima koji su u vezi sa saobraćajnom nezgodom pokrenuti i neizvesnosti u pogledu trajanja i krajnjih posledica tih postupaka.
Advokat za saobraćajne nezgode zato pored poznavanja krivičnog prava, mora dobro da poznaje i posebne propise kojima se reguliše bezbednost saobraćaja.
Nepridržavanje saobraćajnih propisa
Pod nepridržavanjem saobraćajnih propisa podrazumeva se svako ponašanje učesnika u saobraćaju koje je protivno nekom propisu kojj reguliše saobraćaj na putevima. Najčešći pojavni oblici kršenja saobraćajnih propisa koji se od strane vozača javljaju u praksi su:
Kršenje saobraćajnih propisa za posledicu može da ima ugrožavanje bezbednosti javnog saobraćaja, od kojih najtežu predstavlja nastanak saobraćajne nezgode. Zbog toga je u opštem društvenom interesu propisana prekršajna ili krivična odgovornost za one koji ne poštuju saobraćajne propise.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima je najznačajniji propis kojim su propisana pravila saobraćaja, ponašanje učesnika u saobraćaju, saobraćajna signalizacija, znaci i naredbe kojih se moraju pridržavati učesnici u saobraćaju, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozači za upravljanje vozilima, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobraćaja.
Saobraćajne nezgode
Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta.
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je propisani obrazac koji učesnici u saobraćajnoj nezgodi popunjavaju nakon saobraćajne nezgode sa manjom materijalnom štetom i u slučaju kada policija ili tužilac ne vrši uviđaj saobraćajne nezgode
Krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja
Saobraćajna krivična dela su ona krivična dela koja kao objekt krivičnopravne zaštite imaju bezbednost javnog saobraćaja. Specifična su po nepostojanju namere izvršioca krivičnog dela da kršenjem saobraćajnih propisa drugom licu nanese telesne povrede ili prouzrokuje imovinsku štetu. Najčešće se u praksi javljaju sledeća krivična dela:
Ugrožavanje javnog saobraćaja iz čl. 289 KZ
Izvršilac krivičnog dela može biti bilo koji učesnik u saobraćaju na putevima, odnosno lice koje učestvuje u saobraćaju i to 1) lice koje upravlja vozilom (automobilom, motociklom, trotinetom, biciklom, traktorom, autobusom…), 2) lice koje se nalazi u vozilu ili putuje vozilom, 3) lice koje vodi ili jaše životinju, 4) pešak.
Važno je naglasiti i da je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima definisao put kao izgrađenu, odnosno utvrđenu površinu koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim zakonom i drugim propisima. To znači da se predmetno krivično delo može izvršiti na javnom putu, autoputu, motoputu, ulici, ali takođe i na nekategorisanom putu, zemljanom putu, trotoaru, pešačkoj i biciklističkoj stazi.
Posledica krivičnog dela je nastupanje konkretne opasnosti za život ili telo ljudi, odnosno po imovinu većeg obima kojom se smatra iznos preko 1.200.000,00 dinara, pri čemu mora biti ispunjen i tzv. objektivni uslov inkriminacije a to je da je drugom licu prouzrokovana laka telesna povreda ili imovinska šteta koja prelazi iznos od 200.000,00 dinara.
Nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz čl. 296 KZ
Izvršilac krivičnog dela ne može biti lice koje nije bilo vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva kojim je lice povređeno, pri čemu nije neophodno da taj vozač bude i učinilac krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja. Takođe, izvršilac ne može da procenjuje potencijalnu delotvornost pružanja pomoći, zbog čega krivično delo postoji u svakom slučaju ostavljanja bez pomoći lica koje je na opisani način povređeno. Kao radnja izvršenja krivičnog dela javlja se pasivno držanje tj. nečinjenje vozača u situaciji kada je bio u prilici da pruži pomoć.
Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297 KZ
Za predmetno krivično delo je pre svega važno istaći da predstavlja kvalifikovani tj. teži oblik krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz čl. 289 Krivičnog zakonika, u situacijama kada nastupi teža posledica saobraćajne nezgode u vidu smrti, teške telesne povrede ili imovinske štete velikih razmera. Poslednjim izmena Krivičnog zakonika značajno su povećane ranije propisane kazne za predmetno krivično delo, za šta lično smatram da nisu postojale objektivne potrebe u cilju sprečavanju saobraćajne delinkvencije.
„Potrebna vam je stručna pravna pomoć u krivičnom postupku?“
Kontaktirajte advokata za krivično pravo Predraga Krstića i zaštitite svoja prava odmah.
