Advokat za
krivično pravo
Kontakt
Pokretanje krivičnog postupka
Čovek kada sazna da je protiv njega pokrenut krivični postupak po pravilu oseti čitav niz negativnih osećanja poput straha, sramote, zbunjenosti i nepoverenja. Razlozi za to su brojni, jer okrivljeni (lice koje se tereti za izvršenje krivičnog dela) ne poznaje pravila krivičnog postupka niti koje su negativne posledice koje mogu da mu se dogode tokom i na kraju postupka.
Zbog toga je normalno da okrivljeni ima pitanja kao što su:
Zakonikom o krivičnom postupku je propisano da postoje krivični postupci u kojima okrivljeni:
Advokat za krivicu
Advokat za Krivicu je dužan da svom klijentu (branjeniku) pruži odgovore na prethodna pitanja i stručnu pomoć kako bi krajnji ishod krivičnog postupka po njega bio što povoljniji. Zbog toga je pre svega neophodno da se imeđu advokata i branjenika uspostavi odnos poverenja.
Advokat za krivično pravo zbog toga ima zadatak da pažljivo i sa razumevanjem za nedoumice i strahove, od okrivljenog pribavi sve bitne informacije o krivičnom delu za koje se tereti i dokaze kojima on raspolaže, kako bi zajedno sa njim i u njegovom interesu napravio najbolju strategiju odbrane u krivičnom postupku.
Advokat za krivicu je u obavezi i da sagledavanjem i analizom svih okolnosti događaja koji je predmet krivičnog postupka, tj. okolnosti izvršenja krivičnog dela za koje se tereti okrivljeni, dokaza koji ga terete i koji mu idu u korist, pronađe sve nelogičnosti u optužbi i sve nezakonitosti u radnjama preduzetim od strane policije, javnog tužilaštva ili suda kako bi se protiv okrivljenog odbacila krivična prijava, obustavio krivični postupak ili donela oslobađajuća presuda.
Advokat krivičar
Advokat krivičar je dužan i da ukoliko oceni da su dokazi koji postoje protiv okrivljenog po svom kvalitetu i kvantitetu takvog značaja da sa izvesnošću mogu dovesti do osuđujuće presude, okrivljenom ukaže na mogućnosti zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela sa javnim tužilaštvom.
Advokat koji se bavi krivičnim pravom u tom slučaju u obavezi da u javnom tužilaštvu ispregovara najbolje uslove za okrivljenog, da mu objasni značaj i prednosti zaključenja sporazuma o priznanju krivice, odnosno koja prava gubi zaključenjem sporazuma. Nakon toga je konačna odluka o tome da li će se pod ispregovaranim uslovima zaključiti sporazum pitanje slobodne volje okrivljenog.
Advokat za krivicu obavlja za svog klijenta i druge poslove, koje je na ovom mestu teško sve navesti i opisati. Međutim, važno je reći da tokom trajanja zastupanja između advokata i klijenta mora postojati dobra komunikacija. Samo na taj način advokat može pružiti delotvornu pravnu pomoć, a klijent dobiti tačne i pravovremene informacije.
Dobar advokat za krivično pravo zna da je svaki slučaj poseban i da je dobra priprema ključ budućeg uspeha. Zbog toga mora da pokaže inicijativu i klijentima pruži vođstvo i podršku, uz pažljivo čuvanje svih poverljivih podataka koje sazna tokom zastupanja.
Najbolji advokat za sve ne postoji ali postoji najbolji advokat za svakoga.
Polazeći od toga da su svi advokati u obavezi da advokatske usluge pružaju stručno, savesno i odgovorno, da prilikom izbora advokata klijenti očekuju kvalitet i dobru uslugu, advokatsku kancelariju sam osnovao sa ciljem pružanja pravne pomoći prevashodno u pravnoj oblasti u kojoj imam najviše znanja i iskustva, odnosno u oblasti krivičnog prava.
Pored pružanja pravne pomoći iz oblasti krivičnog prava, pružam pravnu pomoć i iz oblasti srodnih i povezanih prava, tj. iz oblasti prekršajnog prava, prava privrednih prestupa i naknade šteta nastalih prilikom izvršenja krivičnih dela i prekršaja.
Oblasti krivičnog prava
Advokat za krivično pravo
Kao advokat za krivično pravo, klijentima pružam usluge savetovanja i zastupanja u svim fazama krivičnog postupka i to:
Česta pitanja o krivičnom pravu
Šta je krivično pravo?
Čini sistem pravnih normi kojima se uređuje zaštita najvažnijih društvenih interesa i kulturnih vrednosti od ponašanja pojedinaca kojima se oni povređuju ili ugrožavaju. Ostvaruje se propisivanjem koja ljudska ponašanja predstavljaju krivična dela i krivičnih sankcija koje se primenjuju prema učiniocima krivičnih dela.
Šta je krivično delo?
Je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Može da se odredi kao aktivno delovanje (činjenje) ili kao propuštanje aktivnog delovanja (nečinjenje) čoveka. Nema krivičnog dela niti kazne ako nisu bile propisane zakonom pre izvršenja dela.
Šta je krivica?
Krivica ili vinost je psihički odnos učinioca prema krivičnom delu. Bez krivice nema krivičnog dela. Podrazumeva postojanje uračunljivosti i svesti tj. dužnosti i mogućnosti postojanja svesti da je određeno delo zabranjeno. Javlja se u dva oblika i to po pravilu kao umišljaj i ako zakon izričito predviđa kao nehat.
Šta je krivična prijava?
Predstavlja obaveštenje nadležnom javnom tužiocu da je učinjeno krivično delo za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Podneta krivična prijava obavezuje javnog tužioca da odluči o pokretanju krivičnog postupka, ali ne i da u svakom slučaju pokrene postupak. Može da se podnese pismeno, usmeno ili drugim sredstvom.
Šta je privatna krivična tužba?
Je optužba privatnog tužiloca koju on podnosi nadležnom sudu zbog krivičnog dela za koje je zakonom određeno da se goni po privatnoj tužbi i to u roku od tri meseca od dana kada je kao oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog
Šta su krivične sankcije?
Su zakonom određene krivično-pravna mere koje u zakonom propisanom postupku sud izriče učiniocu krivičnog dela u cilju zaštite osnovnih društvenih vrednosti. Krivične sankcije su: 1) Kazne (doživotni zatvor, kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole), 2) Mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena), 3) Mere bezbednosti, 4) Vaspitne mere.
