Krađe i prevare

Advokat za krađe i prevare

Krivična dela protiv imovine se najčešće sreću u sudskoj praksi. Njima se povređuju imovinska prava drugih lica, a najčešći motiv za njihovo izvršenje je pribavljanje protivpravne imovinske koristi ili nanošenje imovinske štete drugim licima. Brojni su razlozi zbog kojih se javljaju, ali se među njima posebno izdvajaju finansijska oskudica i bolesti ovisnosti.

Krivično delo krađe iz čl. 203 KZ

Krađa se difiniše kao oduzimanje tuđe pokretne stvari od drugog lica u nameri da se njenim prisvajanjem za sebe ili drugog pribavi protivpravna imovinska korist. Prema tome, da bi bila ostvarena obeležja krivičnog dela krađe, potrebno je:

Da se preduzme radnja oduzimanja.
Da se oduzima tuđa pokretna stvar.
Da postoji namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

Za krivično delo krađe je propisana novčana kazna ili zatvor do 3 godine, pri čemu je posebno predviđeno kažnjavanje za pokušaj krađe.

Oportunitet tj. odlaganje krivičnog gonjena za krivično delo krađe se može primeniti, na način koji bi podrazumevao da okrivljeni uz njegovu prethodnu saglasnost naknadi pričinjenu štetu i po pravilu uplati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe.

Krivično delo teške krađe iz čl. 204 KZ

Teška krađa predstavlja poseban, kvalifikovan oblik krađe. Da bi bila ostvarena obeležja krivičnog dela teške krađe, potrebno je da se krađa vrši pod posebnim „kvalifikatornim“ okolnostima. Međutim važno je naglasiti da ukoliko prilikom izvršenja krivičnog dela postoji više takvih okolnosti, postojaće ipak samo jedno krivično delo teške krađe. Krađa će se smatrati teškom ako je izvršena:

Obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih prostora
Savlađivanjem većih prepreka
Od strane grupe
Na naročito opasan ili naročito drzak način
Od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane
Za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa
Iskorišćavenjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica
Ako vrednost ukradenih stvari prelazi 450.000 dinara
Ako ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, prirodno dobro, javni uređaj (za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju) ili uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, tj. delove tih uređaja.

U konkretnim slučajevima, predviđena je kazna zatvora u trajanju od 1 do 8 godina, što znači da se na osnovu zakona pod bilo kojim uslovima ne može izreći uslovna osuda.

Teška krađa će postojati i ukoliko je:

Međutim, u slučaju postojanje jedne od te dve okolnosti, predviđena je još teža kazna zatvora i to u trajanju od 2 do 10 godina.

Krivično delo prevare iz čl. 208 KZ

Da bi postojalo krivično delo prevare, potrebno je da budu ostvarena sledeća obeležja:

Da okrivljeni prema drugom licu preduzima radnju koja to lice navodi da nešto učini ili ne učini što je štetno za njegovu ili tuđu imovinu.
Da tu radnju preduzima dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi drugog lica.
Da je usled te zablude nastupila šteta za drugo lice, tj. da postoji uzročna veza.
Da se prevara vrši sa namerom pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe ili drugo lice.

Za krivično delo prevare je propisana kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna. To između ostalog znači da se u sudskom postupku moraju izreći obe kazne, kao i da se prethodno u postupku pred tužilaštvom pod određenim uslovima može primeniti oportunitet tj. institut odlaganja krivičnog gonjenja, na isti način kao i kod krivičnog dela krađe. Razlog za to je u tome što je smisao načela oportuniteta kod imovinskih krivičnih dela pre svega naknada imovinske štete.

Poseban oblik krivičnog dela prevare postoji ukoliko je krivično delo učinjeno samo u nameri da se drugo lice ošteti i za njega je predviđena kazna zatvora do 6 meseci i novčana kazna.

Postoje i dva teža oblika krivičnog dela i to ukoliko je krivičnim delom pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu:

Važno je naglasiti i da je Krivičnim zakonikom propisano više drugih krivičnih dela koja u suštini predstavljaju posebnu vrstu prevare kao što su:

Prevara u obavljanju privredne delatnosti iz čl. 223 Krivičnog zakonika.
Prevara u osiguranju iz čl. 223a Krivičnog zakonika.
Računarska prevara iz čl. 301 Krivičnog zakonika.
Prevara u službi iz čl. 363 Krivičnog zakonika.

Krivično gonjenje po privatnoj tužbi

Krivično delo krađe iz čl. 203, teške krađe iz čl. 204 i prevare iz čl. 208 Krivičnog zakonika se ne gone po službenoj dužnosti već po privatnoj tužbi, ukoliko su učinjena prema:

Bračnom drugu
Licu sa kojim oštećeni živi u trajnoj vanbračnoj zajednici
Srodniku po krvi u pravoj liniji
Bratu ili sestri
Usvojiocu ili usvojeniku
Drugim licima sa kojima učinilac živi u zajedničkom domaćinstvu

Sitna krađa i prevara se takođe gone po privatnoj tužbi i to pod sledećim uslovima:

Da vrednost ukradene stvari ili štete prouzrokovane prevarom ne prelazi iznos od 5.000 dinara
Da je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu štetu
Da je krivično delo izvršeno na štetu privatne imovine

Advokat i njegova uloga

Advokat krivičar svakom pojedinačnom slučaju mora da pristupi sa posebnom pažnjom. Imovinska krivična dela, među kojima su i brojna druga koja ovde nisu navedena, su specifična i po tome što se često vrše:

Od strane lica koja bi se u toj oblasti mogla smatrati „profesionalcima“
U formi saučesništva sa striktno podeljenim radnjama i ulogama
U vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca (produženo krivično delo)
Od strane već osuđenih lica za ista ili istovrsna krivična dela
Pod dejstvom alkohola ili narkotika

Zbog toga od strategije odbrane u krivičnom postupku puno zavisi i kakva će biti pravnosnažna sudska odluka. Sve se mora dokazati, posebno umišljaj. Nisu retki slučajevi da se nevina lica osumnjiče da su izvršila krivično delo.

Svaka optužba ima dve strane – važno je da se čuje i vaša.

Iskusan advokat za krivično pravo zna kako da zaštiti vaše interese i obezbedi fer postupak.