Telesne povrede

Advokat za telesne povrede

Pod telesnim povredama se u krivičnom pravu smatraju povrede telesnog integriteta i narušavanje zdravlja drugog lica, tj. nasilno oštećenje tela i zdravlja drugog lica nastalo usled delovanja na njegovo telo.

Telesne povrede se po vrsti i intenzitetu dele na:

1) Lake telesne povrede

1) Teške telesne povrede

Obične teške telesne povrede
Osobito teške telesne povrede
Teške telesne povrede kvalifikovane smrću
Teške telesne povrede učinjene na mah

Lake telesne povrede

Krivično delo laka telesna povreda iz čl. 122 Krivičnog zakonika, propisano je na sledeći način:

Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Ako je takva povreda nanesena oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.
Sud može učiniocu dela iz stava 2. ovog člana izreći sudsku opomenu, ako je učinilac bio izazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog.
Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.

Teške telesne povrede

Krivično delo teška telesna povreda iz čl. 121 Krivičnog zakonika, propisano je na sledeći način:

Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt povređenog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini iz nehata, kazniće se zatvorom do tri godine.
Ko delo iz st. 1. do 3. ovog člana učini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane povređenog, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do četiri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj ženi ili licu koje obavlja poslove od javnog značaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina, za delo iz stava 2. ovog člana zatvorom od dve do dvanaest godina, a za delo iz stava 3. ovog člana zatvorom od pet do petnaest godina.

Učestvovanje u tuči

Krivično delo učestvovanje u tuči iz čl. 123 Krivičnog zakonika, propisano je na sledeći način:

Ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda, kazniće se za samo učestvovanje novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Veštačenje telesnih povreda

Kada postoji sumnja u pogledu na vrste i načina nastanka telesne povrede, tužilaštvo pre podnete optužbe i sud na glavnom pretresu, mogu odrediti veštačenje telesnih povreda. Veštak će tačno opisati povrede i po potrebi sačiniti fotodokumentaciju, a potom dati mišljenje o vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu, s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti slučaja, o tome kakve posledice te povrede obično proizvode, a kakve su u konkretnom slučaju proizvele, i o tome čime su povrede nanete i na koji način. Veštak je dužan da pri pregledu obrati pažnju na nađeni materijal biološkog porekla (krv, pljuvačka, sperma, urin i dr.), tragove i sumnjive materije, da ih opiše i izuzme. Telesne povrede se veštače po pravilu pregledom povređenog, a ako to nije moguće ili po mišljenju veštaka nije potrebno na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima.

Kazne za telesne povrede

Sud učiniocima krivičnih dela odmerava kaznu u granicama koje su zakonom propisane, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

Odlaganje krivičnog gonjena tj. načelo oportuniteta, koje podrazumeva da javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više obaveza, odnosno da nakon ispunjena te obaveze u roku od strane osumnjičenog odbaci krivičnu prijavu, se za krivična dela laka telesna povreda iz čl. 122 st. 2 Krivičnog zakonika i teška telesna povreda iz čl. 121 st. 1 Krivičnog zakonika ne primenjuje u praksi.